Тајланд
Тајланд, службено Краљевина Тајланд је држава у . Пре 1939ова држава се звала СијамНа југу излази на Тајландски заливдео Јужног кинеског мораГраничи се на западу са Мјанмаромна северу и истоку са Лаосомна истоку са Камбоџом и на југу са .
Геологија и рељеф
највиши врх је ИнтханонНа североистоку се налази брежуљкасто узвишење Корат које река МеконгСредишњи део земље заузима широка долина реке Чао ПрајаТајланду припада и северни део Малајског полуострва.
Клима
У Тајланду преовладава тропска монсунска клима. На југу је влажна екваторијална клима. Кишовита сезона траје од јуна до октобра. У Бангкоку су регистроване просечне температуре између 20 и 32 °C у јануару и између 24 и 32 степена у августу. Због високе влажности ваздуха ниже температуре се тешко подносе. На северу је влажност ваздуха значајно мања, а клима блажа.
Историја
Прво домаће краљевство било је Сукотаи које се почетком 13. века осамосталило од Кмерског царства. Теравада будизам проглашен је тада државном религијом. Од средине 14. века до 1767. доминирало је краљевство Ајутаја, а након пораза од бурманских снага тајландску државу је 1769. поново ујединио краљ Таксин. Његов генерал Чакри преузео је престо 1782. и основао династију из које потиче и данашњи краљ.
У доба колонијалних освајања европских сила у 19. веку Тајланд је успео очувати независност, иако се обично сматрао делом британске интересне сфере. Након државног удара 1932. постао је уставна монархија, а на власти су се углавном смењивале војне владе. У доба Другог светског рата Тајланд је, настојећи искористити слабост поражене Француске, године 1940. због граничних спорова водио рат са вишијским снагама у Индокини. Сукоб је завршио тајландским поразом, али је Тајланд убрзо постао јапански савезник, па је његова територија кориштена у јапанским походима на Малају и Бурму. Након капитулације Јапана године 1945. није окупиран због подршке САД којима је био потребан поуздани антикомунистички савезник у југоисточној Азији. Након крвавих студентских немира 1970-их у Тајланду су започеле реформе у смеру демократизације. Политички стабилна цивилна влада формирана је 1992. Био је погођен Азијском финансијском кризом 1997. Валута је девалвирала више од два пута.
Тајланд је свој савез са САД потврдио учешћем у Рату против тероризмаали је и сам постао бојиште због исламистичкеИако је успешно водио економију земље дугогодишњега председника владе Таксина Шинаватрупа је 2006извршен војни пучДемократија је поново успостављена крајем 2007Опозиција предвођена Шинаватрином сестром Јинглак Шинаватром убедљиво је победила на изборима одржаним јула 2011.
Религија
Према последњем попису (2000) 95% Тајланђана су теравада будисти. Муслимани су друга највећа верска група (4,6%). Неке провинције и градови имају већинско муслиманско становништво нпр. Чампон. Хришћана (углавном католика) има око 0,75%.
Калемегдан
Калемегдан је највећи београдски парк.
Истовремено је најзначајнији културно-историјски комплекс, у којем доминира Београдска тврђава изнад ушћа Саве у Дунав. Назив Калемегдан односи се само на просторни плато око тврђаве који је осамдесетих година 19. века претворен у парк . Плато је, док је тврђава била главно војно упориште Београда, служио да се непријатељ осмотри и сачека за борбу. Његово име потиче од турских речи кале (тврђава) и мејдан (бојиште). Турци су Калемегдан називали и Фићир-бајир што значи „брег за размишљање“.
Преуређивање у парк отпочело је, после предаје тврђаве Србима (1867), по наређењу кнеза Михаила Обреновића. Идејне скице за уређење Калемегдана направио је први београдски урбаниста Емилијан Јосимовић. Зеленило је засађено између 1873. и 1875. године, када је Београдском тврђавом командовао пуковник Драгутин Жабарац, некадашњи први ађутант кнеза Михаила Обреновића.
Планско уређивање Калемегдана је почело 1890. године. Тада је војска предала парк Београдској општини. Ондашњи председник општине Никола Пашић одобрио је први кредит за уређивање Калемегдана од 10.000 тадашњих динара. Године 1905. приступило се проширивању парка, уређивањем Малог Калемегдана, који се простирао од павиљона "Цвијета Зузорић" до Зоолошког врта.
Пре Првог светског рата Калемегдански парк завршавао се на месту где су сада камене степенице (воде према доњој тераси). Земљиште иза ових степеница било је све до 1929. потпуно неуређено и обрасло коровом. После 1931. парковске површине проширене су и на Горњи град. У парку је постављено више споменика познатим културним и јавним радницима. На Калемегдану се налазе Војни музеј, Уметнички павиљон „Цвијета Зузорић“, Градски завод за заштиту споменика културе, Зоолошки врт, Римски бунар, дечји забавни парк, Гробница народних хероја, већи број спортских игралишта и угоститељских објеката и Природњачки музеј.
У септембру 2010. на Калемегдану у захвалност народу Јапана откривена је .
Нова Галеника
Нова Галеника је градско насеље у Београдукоје се налази на територији општине Земун. Име је добило по фабрици лекова Галеника.
Локација
Нова Галеника се налази на северозападном крају ЗемунаГраничи се са насељима Говеђи Брод, Горњи Град, Земун Бачка, Алтинадок се на западу преко индустријске зоне протеже ка насељима Земун Поље, Камендин и Батајница.
Карактеристике
Насеље се састоји од неколико делова, укључујући и стари део Галенике. Нова Галеника је оркужена комерцијалним и индустријским објектима. Насеље потиче из 1960их година као посебно насеље, ван урбаног дела Земуна, и било је предвиђено као насеље за раднике из суседне фармацеутске компаније Галеника. Током урбанизације 1980их година, насеље је постало саставни део града. Стамбени део насеља има неколико мањих паркова са игралиштима, као и бројне спортске терене за кошарку, фудбал и одбојку. Око насеља постоји и пешачка стаза. Велики трговински ланци имају своје супермаркете у насељу (Родић, Макси, итд). Нова Галеника је веома добро повезана са остатком Земуна јавним градским превозом. Кроз насеље саобраћају аутобуси на линијама 73, 84, 612, 704, 706 и 707, као и ноћне линије 704 и 706. Према попису из 2002, месна заједница Нова Галеника имала је 12.533 становника.
У насељу је недавно дошло до пораста цена некретнина, што обећава будући раст насеља. Ово је резултат планиране изградње новог моста преко Дунава, Кинеског моста, која је започета 2011. године и требало би да буде завршена у току 2014. Насеље је удаљено од реке око 250 метара, а раздваја их Говеђи Брод. Последњи бум цена некретнина подстакнут је изградњом прве основне шлоле у насељу, која је завршена 2009. године.
